Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Akumulacija kapitala. Obim i upotreba akumulacije". Rad ima 19 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.

Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.

Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

 



VISOKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZA MENADŽMENT U SAOBRAĆAJU

NIŠ

SEMINARSKI RAD

PREDMET: Uvod u ekonomiju

ТЕМА: Akumulacija kapitala. Obim i upotreba akumulacije

dr Veroljub Mladenović Zlatko Milenković

Niš, 2010

U V O D

Poznato je da se novac pretvara u kapital, kako se pomoću kapitala pravi višak vrednosti, a iz viška vrednosti višak kapitala. Međutim, akumulacija kapitala ima za pretpostavku višak vrednosti, višak vrednosti kapitalističku proizvodnju, a ova pak postojanje većih masa kapitala i radne snage u rukama proizvođača roba. Čitavo ovo kretanje izgleda, dakle, kao da se vrti u začaranom krugu, iz kojega možemo izići samo ako pretpostavimo jednu 'prvobitnu' akumulaciju koja prethodi kapitalističkoj, akumulaciju koja nije rezultat kapitalističkog načina proizvodnje, već njegova polazna tačka.

Ova prvobitna akumulacija igra u političkoj ekonomiji istu ulogu koju u teologiji igra greh prvog čoveka. Adam zagrize u jabuku i time se greh svali na ljudski rod. Poreklo greha objašnjava se pričanjem jedne anegdote iz prošlosti. Isto je tako u davno minulo doba bila na jednoj strani elita vrednih, razboritih i pre svega štedljivih ljudi, a na drugoj lenji nevaljalci, koji su proćerdali sve što su imali, pa i više od toga. Svakako, legenda o teološkom prvom grehu priča nam kako je čovek bio proklet da u znoju lica svog jede nasušni hleb; no priča o ekonomskom prvobitnom grehu otkriva nam kako to da ima ljudi za koje ova zapovest ne važi. Tako se dogodilo da su prvi nagomilali bogatstvo, a oni drugi nisu više ništa imali da prodadu osim rođene kože. I od tog praroditeljskog greha postoji siromaštvo velike mase, koja još i danas, uprkos svemu radu, nema šta da proda do sebe samu, i bogatstvo jedne šake ljudi, koje neprekidno raste, iako su oni davno prestali da rade. A čim je u pitanju svojina, nameće se sveta dužnost da se stanovište dečjeg bukvara utvrdi kao jedino ispravno za staro i mlado, i sve stupnjeve razvitka. U stvarnoj istoriji osvajanje, podjarmljivanje, pljačka i ubijanje, jednom reči nasilje, igra, zna se, glavnu ulogu. U političkoj ekonomiji pravo i "rad" bili su oduvek jedina sredstva za sticanje bogatstva, razume se uvek sa izuzetkom "ove godine". Stvarno, metodi prvobitne akumulacije kapitala sve su drugo samo ne idilični.

Pojam i oblici egzistencije kapitala

Ekonomsko određenje reči kapital može biti različito. Kapital kao ekonomska kategorija ispoljava u različitim uslovima i odnosima, što ukazuje na mogućnost objašnjavanja sa različitih aspekata. Klasična ekonomska škola ovaj pojam definiše veoma jednostavno i pod kapitalom se podrazumeva zaliha bogatstva koja postoji u određenom trenutku, proizvodno dobro, fond ili zbir aktive koji se sastoji ili je izražen novcem itd.

Druga shvatanja koja potiču od marksističkog određenja po kojima se pod kapitalom podrazumeva vrednost ili novc koji se oplođuje i koji donosi višak vrednosti. S tim u vezi Marks navodi: "Kapital nije stvar, već određeni društveni odnos proizvodnje koji pripada određenoj društvenoj formaciji, odnos koji se predstavlja u jednoj stvari i ovoj stvari daje specifičan društveni karakter. Kapital nije suma materijalnih proizvedenih sredstava za proizvodnju. Kapital, to su ona sredstva za proizvodnju koja su pretvorena u kapital, koja po sebi isto onako nisu kapital, kao što zlato i srebro po sebi nisu novac. Sredstva za proizvodnju koja je monopolisao određeni deo društva proizvodi i uslovi aktivnosti žive radne snage koji su se osamostalili baš prema toj radnoj snazi...". Marks je ovde sjedinio ekonomske i sociološke pojmove, a pojam kapitala ograničio na stvari koje u rukama kapitaliste imaju karakter kapitala. Ukoliko bi te iste stvari bile u rukama radnika onda one ne bi imale to svojstvo. Zbog toga on pojam kapitala definiše i kao društveni odnos.

 

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU.    www.maturski.org

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL:

[email protected]